Fil Tilen – Padanje

Posted in Domaće

PADANJE tekst

Pusti price i glasine, sve ces morati sam,
ja ne dam nikom da gazi me sad kad puteve znam.
Molim Boga da pazi me dok hodam ravno bez straha,
i vise nikad, al’ nikad necu skrenut sa traka.
Ej, bio sam naivan, glup, dao sam srce,
sad stojim sam, krvavih, praznih ruku, prazan iznutra i nemam srce,
Al’ sto mi i treba kad ovi ljudi su hladni, ne, ovdje ljubavi nema.

I vec sam umoran, od padanja i dizanja, nestala je gravitacija.
Zivot rasuo me u komade, ali vraticu se krisom, padam s kisom.

Dosta mi je vikanja mravima da su mravi zadnji pokusaj iz ocaja zbog kosmara u glavi,
skupio sam dijelove, slozio novog vojnika, ide ravno u pobjede, nece ga strgati nikad.
Pros’o kroz ljude, zavist, mrznju, samo sranje, kroz vlastitu patnju, zaboravio na suosjecanje,
a koliko je tesko da ti sebe sada dam, poslije kise ide sunce, novi plan.

Refren:
Od malena pricaju mi da je zivot bol, i sto sam veci vise vjerujem u to,
ostaje mi samo borba, moram biti jak i veci, znati, zivot lupio me kao vlak.
Al’ srce udara jos jace, ja sam borac, ja ne placem, ja ne placem.
Nismo dobili svi iste karte, samo nemoj stajati na putu i sretno brate.

Naucio sam puno, neke stvari nikad vise, zbog mrznje sam otruno da huja dusu stise,
majko reci, dal’ sam rodjen proklet, jer ja trudim se da gradim, ali sve se rusi opet,
ostaju mi samo ovi smjerovi, kikovi, tuzne melodije, i u stihovima krikovi,
al’ ne krivim zivot, puno veci sam od toga, moja strast je moja propast, moje pjesme, moja droga,
al’ kapi lupaju po prozoru, i vec odavno nema sunca na mom obzoru,
a vrijeme ide, dosta mi je cekanja jer ono ne staje za nikoga, ja propadam u ovoj hladnoj sobi.

Stara majica, tudje hlace, i uspomene u torbi,
moram dalje, mogu bolje dok me zivot drobi, van iz ovog tmurnog grada da me ne zarobi,
jer ovdje kisa pada stalno, ajmo.

Refren:
Od malena pricaju mi da je zivot bol, i sto sam veci vise vjerujem u to,
ostaje mi samo borba, moram biti jak i veci, znati, zivot lupio me kao vlak.
Al’ srce udara jos jace, ja sam borac, ja ne placem, ja ne placem.
Nismo dobili svi iste karte, samo nemoj stajati na putu i sretno brate.

Ja cuvao sam prijatelje, neki mene nisu, nema veze, ne jebem vise nikoga,
za neke nemam volje, za neke vremena.
I bice bolje, lazem sebe, dok gledam prema dolje, al’ bolje dolje nego iza,
jel’ da, jak sam decko proci ce i ova kriza, jednom dobro jutro tugo, ja borbe se ne bojim,
jer borba nam je cijeli zivot prijatelji moji.

O cemu da vam pricam, ja starog nisam ni upozn’o, sa starom ni ne pricam,
i sve sto imam su moji snovi, ludo srce sada lovi i ove pjesme sto ih snimam,
a tako mi se cini ja nisam odabran od sudbine, ja idem njoj u inat i ne bojim se ni malo, ne.
Ja sam borac, ovaj ludi zivot mi je skola, i pitaju me zasto dajem sve kada nece mi se vratiti ni pola.
Jebes sistem kad je sjeban, bolje boem pa po svojem i ne mora mi se nista vratit,
vidis to je ona prava ljubav koju neki nikad nece shvatit.

Refren:
Od malena pricaju mi da je zivot bol, i sto sam veci vise vjerujem u to,
ostaje mi samo borba, moram biti jak i veci, znati, zivot lupio me kao vlak.
Al’ srce udara jos jace, ja sam borac, ja ne placem, ja ne placem.
Nismo dobili svi iste karte, samo nemoj stajati na putu i sretno brate.



Prijavite grešku u tekstu ili ga nadopunite ukoliko je nepotpun. | Report a mistake in the lyric or send us the correct lyric.